USKS | O nama | Edukacija | Kurs stres testiranja | Sportska kardiologija i izdanja UMSS i USKS | Vesti | Kontakt
USKS > Sportska kardiologija > Mitralna regurgitacija


Mitralna regurgitacija

Najčeći uzrok regurgitacije mitralnog zaliska je prolaps. Ostali uzroci su preležana reumatska groznica, infektivni endokarditis, koronarna bolest (ishemijska miokardipatija), bolesti vezivnog tkiva, npr. Marfanov sindrom ili dilatativna miokardiopatija. Usled mitralne regurgitacije dolazi do povratka krvi u levu pretkomoru, što izaziva porast dijastolnog punjenja leve komore i porasta pritiska u levoj pretkomori.

Dijagnoza

Mitralna regurgitacija se može dijagnostikovati auskultacijom. Izraženost MR se može ustanoviti Dopler ehokardiografijom, EKG nalazom i radiografijom srca i pluća. U proceni ozbiljnosti MR mora se uzimati u obzir da je enddijastolna dimenzija LK obično uvećana kod dobro utreniranih sportista, pa se stoga koristi termin dilatacija LK. Mitralna regurgitacija se mora procenjivati na osnovu endsistolnog volumena LK sa graničnom vrednosti od 55 ml/m2, koja se koristi za razlikovanje pojedinaca sa klinički značajnim uvećanjem LK. Dimenzije leve pretkomore se moraju proceniti zbog sklonosti ka pojavi atrijalne fibrilacije. 24 h Holter EKG se preporučuje kada postoji aritmija (ili se sumnja na nju) i kada je mitralna regurgitacija nastala kao posledica prolapsa mitralnog zaliska.

Klasifikacija

Postoji nekoliko metoda za klasifikaciju mitralne regurgitacije. Široko je prihvaćen PISA-metod kojim se meri jačina mlaza i brzina protoka da bi se procenio stepen regurgitacije. Dodatno se može koristiti i vena contracta metod u cilju klasifikacije.
  1. Blaga regurgitacija = širina > 0,3 cm
  2. Regurgitacija srednjeg stepena = širina 0,3-0,6 cm
  3. Regurgitacija visokog stepena = širine > 0,6 cm.

Preporuke

Pogledati tabelu 3. Pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom moraju uzimati antikoagulantnu terapiju i izbegavati kontaktne sportove (pogledati odeljak o aritmijama).

Aortna stenoza

Najčešće se javlja kao posledica prebolele reumatske upale aortnih zalistaka ili je urođena. Kalcifikovana degenerativna aortna stenoza se povezuje sa kongenitalnim abnormalnostima aortnih zalistaka (bikuspidna valvula), posebno kada se aortna stenoza dijagnostikuje kod mladih pacijenata. Sinkope se mogu pojaviti kod veoma mladih sportista, koji imaju aortnu stenozu blagog stepena 19. Simptomi kao što su angina i dispneja se najčešće pojavljuju kod uznapredovale bolesti. Ukoliko postoje ovi simptomi učestalost pojave iznenadne srčane smrti se povećava.

Dijagnoza

Aortna stenoza se može dijagnostikovati auskultacijom, uz nalaz karakterističnog šuma. Za određivanje gradijenta i površine otvaranja zaliska se koristi Dopler ehokardiografija. Test opterećenja (uz pomoć bicikl ergometra) se preporučuje radi procene funkcije leve komore, praćenja pojave ST depresije, aritmija i odgovora krvnog pritiska na napor. Periodične kontrole su neophodne s obzirom na ozbiljnost aortne stenoze i očekivanu progresiju bolesti.

Klasifikacija

Klasifikacija je zasnovana na srednjem gradijentu duž aortnog zaliska i proceni područja otvaranja aortnog zaliska (AVA). Blaga = srednji gradijent ≤ 20 mmHg (AVA>1,5 cm2); Srednjeg stepena = srednji gradijent između 21 i 49 mmHg (AVA 1-1,5 cm2); Visokog stepena = srednji gradijent ≥ 50 mmHg (AVA<1,0 cm2)

Preporuke

Videti tabelu 3.

Ukoliko želite da vidite preporuke molimo Vas da se učlanite u USKS da biste mogli besplatno da pristupite našim izdanjima.


Posetite našu Facebook stranu
Vita-Maxima
Udruženje za medicinu sporta Srbije
Udruženje kardiologa Srbije
Sportski savez Srbije
Antidoping agencija Republike Srbije
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije
Klinički centar Srbije
 
powered by Udruženje za medicinu sporta Srbije