USKS | O nama | Edukacija | Kurs stres testiranja | Sportska kardiologija i izdanja UMSS i USKS | Vesti | Kontakt
USKS > Sportska kardiologija > Sistemska hipertenzija


Sistemska hipertenzija

Hipertenzija predstavlja povećanje vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥140 mmHg i/ili dijastolnog ≥90 mmHg, izmerenih prema utvrđenim preporukama kod pacijenta u sedećem položaju. Izolovana sistolna hipertenzija podrazumeva povišene vrednosti sistolnog krvnog pritiska (TA) uz normalnu vrednost dijastolnog. Pacijenti koji su imali povišene vrednosti TA u ambulantnim merenjima a normalne vrednosti van klinike imaju tzv. hipertenziju belog mantila ili izolovanu kliničku hipertenziju. Aktuelni prag za povišene 24 h ambulantno izmerene vrednosti TA je 125/80 mmHg; prag za vrednosti izmerene tokom dana, u ambulantnim i kućnim uslovima je 135/85 mmHg 57.

Procena rizika

Ozbiljnost hipertenzije ne zavisi samo od nivoa TA već i od prisustva drugih kardiovaskularnih faktora rizika, oštećenja ciljnih organa, KV i renalnih komplikacija, itd. odnosno ukupnog KV rizika. Aktuelna procena rizika se bazira na postojanju određenih faktora rizika, oštećenja ciljnih organa i/ili udruženih kliničnih stanja (tabela 6). Pojmovi: nizak, umeren, umereno povećan rizik i veliki dodatni rizik, u poređenju sa zdravim normotenzivnim pacijentima bez faktora rizika, su gradirani prema Framingham kriterijumu u cilju procene apsolutnog desetogodišnjeg rizika za oboljevanje od KV bolesti <15, 15-20, 20-30% i >30%, odnosno, prema Evropskom SCORE sistemu apsolutnog rizika za umiranje od KVB <4, 4-5, 6-8 i >8%.

Što se tiče hipertrofije leve komore (HLK), važno je napomenuti da sportska aktivnost sama po sebi može da uzrokuje hipertrofiju; tip HLK i procena dijastolne funkcije LK mogu da budu korisne u razlikovanju hipertenzivnog oboljenja srca i sportskog srca.

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze hipertenzije zahteva ponavljana merenja TA prema aktuelnim utvrđenim preporukama 54-57, istoriju bolesti, fizikalni pregled, laboratorijske i druge dijagnostičke procedure, od kojih bi neke trebalo da budu u sklopu evaluacije svakog pacijenta sa hipertenzijom, a neke samo pri evaluaciji hipertenzivnih sportista. Na primer, ehokardiografsko ispitivanje i test opterećenja (sa kontinuiranim praćenjem EKG i merenjem TA) koji se rutinski primenjuju kao dijagnostičke procedure kod sportista sa hipertenzijom, obično nisu u sklopu pregleda ostalih pacijenata. U zavisnosti od simptoma, kardiovaskularnog rizika, udruženih kliničkih stanja i samih rezultata prvobitnog ispitivanja, pacijentima mogu biti predloženi i dodatni testovi, kao što su: stres ehokardiografija/scintigrafija miokarda i/ili 24h Holter monitoring EKG.

Preporuke

Opšte preporuke

Lečenje sportista sa hipertenzijom treba da se sprovede u skladu sa opštim preporukama za lečenje hipertenzije. Takođe, kod svih pacijenata treba razmotriti primenu nefarmakoloških mera. Kod pacijenata sa umereno povećanim i velikim dodatnim rizikom od KV komplikacija treba što pre početi sa farmakološkom antihipertenzivnom terapijom. (Tabela 6) Kod pacijenata sa umerenim dodatnim rizikom, medikamentni tretman započeti tek ukoliko hipertenzija perzistira nekoliko meseci nakon što je pokušano sa promenama u načinu života. Medikamentni tretman nije obavezan kod pacijenata sa niskim rizikom. Cilj antihipertenzivne terapije je smanjenje TA na vrednosti ispod 140/90 mmHg ili niže ukoliko ih pacijenti tolerišu, odnosno <130/90 ukoliko se radi o dijabetičarima. Prema dosadašnjim saznanjima, pacijentima sa hipertenzijom belog mantila ne treba savetovati medikamentnu terapiju ukoliko nisu u grupi sa umereno povećanim ili velikim rizikom (Tabela 6). Međutim, redovno praćenje i nefarmakološke mere se savetuju kod ovih pacijenata.

Tabela 6. Prognoze kod pacijenata sa sistemskom hipertenzijom
Drugi faktori rizika i istorija bolesti Klinički meren TA (mmHg)
Gradus 1: STA 140-159 ili DTA 90-99 Gradus 2: STA 160-179 ili DTA 100-109 Gradus 3: STA≥180 ili DTA≥110
Bez ostalih faktora rizikaa Nizak rizik Umereni rizik Umereno povećan rizik
Jedan ili dvaa faktora rizika Umereni rizik Umereni rizik Veliki rizik
Tri ili više faktora rizikaa ili OCOb ili dijabetes Umereno povećan rizik Umereno povećan rizik Veliki rizik
Udružena klinička stanjac Veliki rizik Veliki rizik Veliki rizik

OCO-oštećenje ciljnog organa; STA, sistolni krvni pritisak; DTA, dijastolni krvni pritisak. Nizak, umeren, umereno povećan i veliki rizik odnose se na približne vrednosti desetogodišnjeg rizika od oboljevanja i umiranja od KV

Izbor leka

Postoji nekoliko klasa lekova koji ulaze u prvu liniju antihipertenzivne terapije: diuretici, beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE-inhibitori) i blokatori receptora za angiotenzin II. Međutim, u sportovima izdržljivosti se ne preporučuje korišćenje diuretika i beta blokatora, jer mogu dovesti do smanjenja kapaciteta vežbanja, sportskog nastupa i/ili elektrolitnog i fluidnog disbalansa. Takođe, diuretici i beta - blokatori se nalaze na Listi zabranjenih doping sredstava. Dakle, kada je reč o sportovima izdržljivosti, blokatori kalcijumskih kanala i blokatori renin angiotenzin-sistema su lekovi izbora u lečenju sportista. i mogu se kombinovati ukoliko se monoterapijom ne postignu zadovoljavajući rezultati. Međutim, primena kombinacija terapije ACE inhibitorima i blokatorima AT receptora još uvek nije klinički ispitana. Ukoliko postoji potreba za trećim lekom, preporučuje se korišćenje niske doze tiazidnih diuretika uz eventualnu kombinaciju sa nekim od diuretika koji štede kalijum. Za sada ne postoje čvrsti dokazi da antihipertenzivni lekovi mogu uticati na nastup u statičkim sportovima.

Preporuke za učestvovanje u sportu

Vidi Tabelu 7.
Preporuke za učestvovanje u kompetitivnom sportu sportista sa hipertenzijom, baziraju se na proceni rizika u skladu sa generalnim preporukama za lečenje hipertenzije opisanim ranije u tekstu ukoliko je kliničko stanje sportiste stabilno. Kod pacijenata sa sekundarnom hipertenzijom, klinička i dijagnostička evaluacija se odlažu do saniranja primarnog uzroka hipertenzije, ukoliko je to moguće. Pacijentima sa policističnom bolešću bubrega i koarktacijom aorte (CoA) bi trebalo ograničiti učestvovanje u kontaktnim sportovima.

Ukoliko želite da vidite preporuke molimo Vas da se učlanite u USKS da biste mogli besplatno da pristupite našim izdanjima.


Posetite našu Facebook stranu
Vita-Maxima
Udruženje za medicinu sporta Srbije
Udruženje kardiologa Srbije
Sportski savez Srbije
Antidoping agencija Republike Srbije
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije
Klinički centar Srbije
 
powered by Udruženje za medicinu sporta Srbije